Како је бити фотограф дивљине - Ариан Маврики
* Овај чланак је омогућен подршком УСАИД, Пројекат економског развоја, управљања и раста предузећа
Ариан Маврики је један од најпознатијих фотографи и истраживачи од
природа и фауна на Косову и у региону. Он је новинар у ТВ у
Kosovo, RTK, u režiji programa „Divlji svet sa Arijanom Mavrićijem“. U
након интервјуа, Ариан дели своја искуства и савете:
- Како постати успешан фотограф дивљих животиња?
- Шта дугујемо природи?
- Зашто посетити Косово и Албанију?
Када сте први пут схватили да желите бити фотограф и како сте следили свој сан?
Radio sam oko šest godina kao novinar. Odmah posle rata u radio stanici koju je finansirao američki KFOR ovde na Kosovu.
Затим сам прешао на немачку невладину организацију која је имала за циљ побољшање међународних односа између Албанаца, Срба и ... Тај пројекат је завршен априла 2013. Све је затворено јер више није било проблема, организација попут оне Радио сам на томе, сматрао сам непотребним задржавање више на Косову, јер су проблеми решени, па су смештени у друге земље у којима су се проблеми појавили, попут Ирака, Авганистана, Судана итд.
То је била мисија организације. Била сам без посла. Да сам се вратио својој страсти, једном кад сам је заволео, попут гледања природе, шетње у природу. Да бих био искрен док сам био дете у школи, тражио сам крај наставног дана како бих могао да одем у природу да потражим оно најзанимљивије о природи. Све сам желео да документујем, али нажалост у почетку нисам имао техничка средства за сликање.
Почео сам са мобилним телефоном Самсунг Галаки С4 и направио неколико „макро“ слика како бих приказао неке детаље цвећа, инсеката и било ког портрета. Схватио сам колико ми недостаје сликање. Инвестирао сам у овом правцу. Прво сам купио фотоапарат. Моја највећа жеља је да снимам птице селице.
Али могао бих да их документујем само дужим сочивом камере. Купио сам га и на друштвеним мрежама почео да објављујем фотографије птица. Тамо сам схватио да наши људи овде на Косову уопште немају представу о присуству ових птица у нашој земљи. Као што можда знате за разлику од Албаније, ми на Косову смо били у рату. Од нашег ослобођења, владе, директорији, људи су имали других брига од 1999. године.
Суочили су се с почетком новог живота, стварајући нове институције. Можда нису имали довољно времена да се побрину за документовање фауне на Косову. Када сам схватио да нема информација или само неколико њих, почео сам да одражавам присуство ове врсте птица. Људи су ме безусловно подржавали. Били су запањени како су те врсте присутне на Косову, а нико раније није знао за то. Инсистирао сам да објасним да можда нисте знали, али не значи да нису били овде. Недостаје иницијатива некога да донесе снимке.
Знате Блерина да кажу да фотографија значи хиљаде речи. Потпуно се разликује када на фотографији видите неко биће од онога кад вам неко то данима објашњава речима. Овако сам почео. Наставио сам. Имао сам подршку. Након што су ми се придружили и други пријатељи. И ево нас данас са великом организацијом која се зове Албански фотографи дивљег живота.
Ариан Маврики
Шта вас инспирише према фотографији дивљих животиња? Зашто сте се посебно одлучили за фотографа дивљег живота?
Комуникација са овим бићима путем фотографије инспирисала ме је, јер имају веома занимљив живот.
Кроз фотографију много причамо о начину храњења, времену гнежђења, њиховим бојама и како изгледају када гледате изблиза, како живе. Чудно је у животном циклусу птица и животиња, али посебно птица, јер углавном ми пуцамо у птице.
Верујте ми да људи имају минималне информације о томе како је живот птице од излегања јаја док не полети. Пролази много изазова. То није само попут изласка и летења. Веома је чудно како је направљен тај процес. Замислите да мајка стотинама пута улази у гнездо да донесе храну, инсекте својих пет птица.
Питате се одакле јој храна. Или се надахнете од тог тренутка за који нисте могли да верујете да се може догодити. На пример, бела рода баца најслабију роду која се излеже из јајета. Гледајући ово, престрављени сте. Мислите како је то могуће? Али ово је њихов живот и то су тајне које чувају код себе. Много других ствари. Тако смо први пут направили видео снимање орла Бутео како храни своје младунце. Био је ексклузиван у свим албанским земљама.
Ciconia Nigra, Gnjilane, Kosovo – Foto Arian Mavriqi
Са којим потешкоћама се редовно суочава фотограф дивљих животиња?
Нажалост суочавамо се са пуно потешкоћа. Немамо велику институционалну подршку. Сва снимања која радимо схватили смо помоћу својих средстава која имамо на располагању попут фотоапарата, и то професионално и приватна су имовина сваког од нас.
Није лако јер у стварности снимања попут ових наших колега из Натионал Геограпхица чине на лакши начин, уз боље камере. Не треба да ризикују своје животе како се то дешава код нас. Попели смо се на храст на 25 м или смо отишли на нека опасна брда да бисмо монтирали камере. Затим пуцање у најотровнију змију у Европи, а то је била Випера Аммодитес има своје ризике.
Тако да једноставно немамо праве услове, јер се не финансирамо од некога. Нема места на којима бисмо могли да спавамо, јер понекад не можете да фотографишете ако не сачекате 2-3 дана. Немамо аутомобиле за вожњу по тешким теренима. Користимо сопствене аутомобиле. Многи други изазови и проблеми са којима се обично суочавамо. Надамо се да ће наше институције бити самосвесне и схватити да фотографу дивљег живота треба подршка барем техничким средствима, софистициранија да бисмо могли бити корак испред времена.
Никада нисмо тражили новац или бонусе. Управо смо затражили техничке алате за фотографирање. Са овом страшћу коју имамо, можемо пружити невиђене снимке као у првом документарцу оствареном у албанским земљама.
Šumske sove – Fotografija Arian Mavriqi
Заправо је то био невероватан документарац, који нас је изненадио у свакој секунди. Док је то гледало, време је летело. Прошло је више од 40 минута, али чинило се да је то трајало неко време због импресивних снимака. Која је ваша омиљена фотографија. Можете ли да поделите са нама причу која стоји иза тога?
Било је то снимање фотографије Пандиона Халиаетуса, орла којег сам већ поменуо, јер није идентификован у владиним подацима. У тренутку док сам снимао фотографију у језеру Бадовци, у Приштини, нисам знао о којем се створењу ради. Поставио сам га на интернет. Заправо Блерина нисмо орнитолози, на 1001ТП1Т не препознајемо птице, иако смо добро информисани и знамо да смо прилично добри са деноминацијама. Мој колега, Фатос Лајци из Пећи, коментарише и каже ми да створење које сам упуцао никада није идентификовано у владиним подацима. То је ексклузивност за Косово, јер у ствари постоји Албанија. Пролазник је, гнезди се на Косову, а нажалост чак ни у Албанији. Замислите срећу да будете тамо у правом тренутку, да ухватите створење за које раније није било познато. Био сам јако сретан. Те фотографије сам поделио са свим љубитељима природе на фацебооку. Тада је много портала, телевизије дошло на моје интервјуе како би разговарали о овоме. Дакле, ово ми је до сада најдража фотографија. Не могу да кажем шта ће се догодити у будућности.
Divlji svet u Kamenici, Kosovo – Foto Arian Mavriqi
Епске планине на Косову, претпостављамо, крију дивљу фауну. Која је твоја омиљена животиња?
Vipera ammodytes – Fotografija Arian Mavriqi
Пратили смо ваш профил на друштвеним мрежама, али и фантастичне видео записе на иоутубе-у. Знамо да сте перфекциониста. Имате ли савет за све младе људе који желе да постану фотографи дивљег живота?
Желим да напоменем још нешто што сам заборавио да кажем, ако ми дозволите Блерину. На мом снимању камерама замкама има 5 вукова. На наше изненађење, једна од њих је бела. Ни данас не можемо да разумемо зашто је бели вук усред њих. Комуницирао сам са људима који имају знање у овом погледу и ово је било посебно. На мом иоутубе каналу можете пронаћи тај видео. Бићете запањени погледом. Нажалост, то се ради ноћу. Али овај врло посебан видео можете видети у томе како вукови изгледају први пут од стране Албанца.
Veverica u Kamenici, Kosovo – Foto Arian Mavriqi
Какве савете имате за младе људе који можда теже да постану фотографи дивљег живота?
Прво треба да волите фауну и схватите важност биодиверзитета. У супротном, немојте ићи само са сврхом да направите фотографију, а са идејом да постанете фотограф дивљине, јер је то фенси.
Морате волети фауну, иначе можете нанети велику штету. На пример, можете ставити камеру близу гнезда и натерати мајку да заувек оде одатле и да се више никад не врати. Или можете ићи на терен где можете узнемирити птице, различите животиње и можете нанети више штете него створити вредност.
Требали бисте бити свесни да ако желите да направите фотографију Натионал Геограпхиц-а, требало би да проведете пуно сати у природи, зими, усред хладноће, под кишом, у снегу. Није да ће животиња доћи у вашу башту да каже „ево ме, ухвати ме“. Не, треба увек ићи за њима, тражити их. Није лако, али никада не одустајте.
Komunicirajte sa drugim fotografima koji imaju više iskustva, dobijajte informacije, savete. Oni će mnogo pomoći. Nažalost, nismo imali takve prilike. Takvih fotografa ranije nije bilo. Ali sada, ako uđete u našu grupu Wild Life Albanian Photographers, možete shvatiti da ima mnogo fotografa koji dele savete. U programu naše organizacije, pošto smo zajednička registrovana organizacija sada Albanija – Kosovo, sa sedištem u gradu Kamenici, imali smo 20 video serijala.
Позвано је 20 различитих фотографа, различитих стилова, који су поделили своје верзије и помогли како се прави слика. Је сјајна прилика за учење о фотографији. Увек смо на располагању у компанији 2001ТП1Т да вам пружимо информације у било ком тренутку када затражите створење, без имало оклевања. Не желимо ово да задржимо само за себе, већ желимо да поделимо са свима који желе да се баве фотографијом.
Jezero Radoniqi, Đakovica, Kosovo – Foto Arian Mavriqi
Шта највише волите у свом послу фотографа дивљих животиња?
Najviše volim kada nakon nekoliko sati čekanja dobijem rezultate. To je veliko zadovoljstvo jer se mnogo puta desi da bude očajan bez rezultata. Nažalost, i danas sam imao takav očaj, ali to nas nikada ne zaustavlja. Bili smo na terenu gde smo hteli da snimimo pticu po imenu Upupa Epops – Pupëza.
То је младенка која има много карактеристика, почевши од њеног прелепог изгледа. То је најлепша птица селица у Европи. О овој птици се посебно мисли што се она такође спомиње у светој књизи Кур'ана, што нас чини још знатижељнијим да сазнамо више о овој птици.
Били смо тамо да надгледамо на неким местима где сумњамо да постоје ове птице и да снимимо неке снимке, али нисмо имали среће да их пронађемо, иако још увек сумњамо. Имамо снимак реализован пре две године на Косову, такође је ово ексклузивитет на свим албанским територијама, али положај гнезда је био најбољи могући. Тако да нећемо престати са овим. Желимо да је донесемо са бољим квалитетом. Тако људи могу гледати стварне спектакуларне погледе на неколико Упупа Епопс-а док хране своје птице.
Uppupa Epops – Fotografija Arian Mavriqi
Значи, знатижеља и страст граде и стрпљење ?!
Увек. На овој врсти фотографије не можете учинити ништа без стрпљења.
Које је најомиљеније место на свету које бисте волели да посетите или које сте посетили ради снимања дивљих животиња?
Посјетио сам град у Европи у којем сам видио да постоје могућности за фотографирање дивљих животиња и који бих волио посјетити поново, због неких врло лијепих створења која имају, посебно предатора, је Лондон. То је западно место које сам јако волео. Волео бих да посетим поново. Као да се велики европски град веома разликује од нашег.
На пример, лисицу можете наћи свуда у граду. Усред људи можете да снимите сјајне његове фотографије. Али такође су и неки предатори прилично добри. Волео бих да се вратим поново. Отишао сам у сврху изложбе фотографија коју смо представили као Албански фотографи из дивљег живота. Отишао сам тамо са супругом. Провели смо сјајно време.
Наравно да ми је сан да посетим некада најомиљеније место у свету дивљих животиња, које не можете видети свуда, на нашој албанској територији. Желим да направим сафари и да гледам дивље животиње попут лавова, жирафа или слонова и многа друга створења која нисам видео. Надам се да ћемо једног дана бити тамо. Покушавамо да пронађемо најбољи могући начин да група фотографа са Косова и из Албаније оде тамо. Али нажалост Блерина је веома скупа. То није нешто до чега можете лако доћи.
Тренутно нам такса није приступачна. Потражићемо могућности да ли нека организација финансира наше путовање. Можда наше институције. Не знам. Било би ми задовољство да и албански фотографи могу да донесу фотографије са тих дивљих места. Постоји прилика да снимате фотографије које можете реализовати једном у животу.
Kovrdžavi pelikan – Fotografija Arian Mavriqi
Сасвим сам сигуран да ће се то ускоро догодити, јер страст и неуморан рад могу отворити све капије. Можда је мало касно, јер сви ми имамо таква искуства у својим активностима, али у сваком случају верујем да ће бити пуно људи или организација који ће бити спремни чим се ситуација поново нормализује, да створе могућност да се такође Албански фотографи остављају свој траг у фотографирању светске дивљине. Шта је са албанском територијом? Које је ваше омиљено место за фотографисање?
Посетио сам многа места, али да будем искрен, оно што највише погађа моје срце је Дивјака Караваста у Албанији. Тамо имам дивне пријатеље, људе које изузетно ценим свим срцем. Алкета и Алтин су пар који живи у Дивјаци и увек нам помаже. Огромно поштовање заслужује директор парка Ардиан који нам пуно помаже.
Постоје многи други људи који нам помажу да деноминације пронађемо ове дестинације и да их ухватимо. Свим духом и срцем захваљујем часном професору Тауланту Бину, Ералду, Мириану и многим другима који једва чекају да будемо тамо. Тако да можемо ићи заједно и посетити та места.
У међувремену на Косову свим срцем волим место где сам рођен и одрастао, град Каменица у коме живим. Има врло добру фауну. Требало би да буде боље, али са свешћу становништва ствари иду на боље. Надам се да једног дана, наравно, не можемо да радимо Каменицу као Дивјаке, то је Божји дар за мајку Албанију, као што кажемо на Косову. Такође је лагуна Нарта чудо, долина Паток, Скадарско језеро и тако даље. Уопште нисмо лоши од Блерине, али потребна нам је помоћ, сарадња међу нама Албанцима уопште.
Galebovi u Divjake, Albanija – Foto Arian Mavriqi
Албанију, Косово, албанске територије знате из другог угла, да мало људи има среће или знатижеље да открију овај начин. Шта бисте препоручили међународном путнику који жели да посети наше земље?
Прво бих замолио наше земље да буду опрезније у приступу који имају према туристима. Требали би да обезбеде боље услове, па ће, кад дођу овде, знати где да иду. Прво бих требао да кажем сваком страном туристу да имате пред собом нацију која има највеће срце на земљи и врло је љубазна.
Људи који вас никада неће искористити или срамним злостављањем. То се никада неће догодити. Имам искуства са туристима из Русије. Био сам на плажи Дхерми. Признајем, једну од плажа које највише волим на овој земаљској кугли. Истине ради, пре него што су отишли у Албанију, добили су поруке да буду свесни, јер иду на место где неће бити дочекани и злоупотребљаваће цене различитим преварама. Али туриста ми је рекао „Нашао сам место боље од свог дома и породице“, а у стварности је био запањен и гостопримством које сам му пружио.
Посетио је Албанију са супругом и своја два сина и рекао ми је да ћу икада отићи у неко друго место. Као што можда знате, цене су врло добре. Исто као на Косову, као и у Албанији. Нема разлике. Овим понашањем привлачимо туристе из иностранства. Они могу овде доћи и пронаћи нацију чија је највиша врлина гостољубивост и поштовање гостију, у овом случају према туристима.
Постоје добре прилике да посетимо наша природна блага, која би вредела билијуне попут примерака лагуне Караваста, наших језера, наших шума, наших планина. Имамо специјалне пансионе спремне за дочек туриста. Имамо много река које сте раније поменули да истражујемо кајаком или нечим другим или само за разгледање, да бисмо гледали чудо које је Бог створио. Имамо велике могућности за посматрање птица у овим језерима, мочварама, лагунама. Имамо најфантастичнију храну на свету. Имамо све. Тако да се могу осећати сигурно и доћи јер су у свом дому и наћи ће гостољубивост и срдачне људе.
Фото Ариан Маврики
Истина је Ариан. Желим да донесем древну албанску фразу „Кућа Албанаца припада Богу и Госту“.
Желео бих да вам се захвалим што сте ми пружили прилику да слушам један од најлепших интервјуа. Шаљем искрене поздраве и једва чекамо да погледамо документарац, већ чак и фотографије које свакодневно делите на фацебооку. Надам се да ћемо се ускоро поново срести у следећем истраживању природе, а не виртуелно.
Хвала вам. Увек ми је велико задовољство.
Ариан Маврики са породицом
